Institut prokure, koji omogućava privrednim društvima da ovlaste lica za zastupanje u poslovnom prometu, regulisan je Zakonom o privrednim društvima . Prokura predstavlja posebno poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćuje prokuristu da zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje u njegovo ime i za njegov račun.
Ipak, prokura ima svoja ograničenja. Prema članu 38. Zakona, prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da:
-
stiče, otuđuje ili opterećuje nepokretnosti, kao ni udela i akcija koje društvo poseduje u drugim pravnim licima;
-
preuzima menične obaveze i jemstva;
-
zaključuje ugovore o zajmu ili kreditu;
-
zastupa društvo u sudskim postupcima ili pred arbitražom.
Važno je napomenuti da ograničenja koja zakon ne predviđa izričito, nemaju pravno dejstvo prema trećim licima. Izuzetno, zakon dozvoljava da se ovlašćenja prokuriste ograniče supotpisom zakonskog zastupnika društva, što predstavlja jedino priznato interno ograničenje.
Prokura je uvek opozivo ovlašćenje. Društvo može opozvati prokuru u svakom trenutku, dok prokurista može otkazati prokuru, ali je dužan da u roku od 30 dana preduzima neophodne pravne radnje kako bi sprečio štetu za društvo .
Posebna pravila važe za preduzetnike: oni lično izdaju prokuru i ne mogu preneti pravo izdavanja na drugo lice .
Stručnjaci ističu da pravilno definisanje vrste prokure, njeno registrovanje i poštovanje zakonskih ograničenja predstavljaju ključne elemente pravne sigurnosti, kako za društvo tako i za treća lica u poslovnom prometu.
Prokura, iako široko ovlašćenje, ne znači neograničenu slobodu – zakon jasno štiti interese društva, njegovih članova i poslovnih partnera.
IZVOR: Zakon o privrednim društvima
