Pravilnik se odnosi na hranu namenjenu krajnjem potrošaču i hranu koja se koristi u objektima javne ishrane.
Ovaj pravilnik predstavlja ključni pravni okvir koji uređuje način deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane u Srbiji, sa ciljem zaštite krajnjih potrošača od obmanjujućih informacija i očuvanja zdravlja. On se primenjuje na hranu koja se stavlja na tržište ili se koristi u objektima javne ishrane, uz poštovanje specifičnih odredbi koje se odnose na informisanje potrošača o karakteristikama i svojstvima proizvoda.
Opšti uslovi za informisanje o hrani i odgovornost subjekata u poslovanju hranom
- Član 4 ističe da je obavezno pružanje tačnih i jasnih informacija o hrani, naročito u vezi sa njenim sastavom, porijeklom, karakteristikama i svojstvima, i to na način koji neće obmanuti potrošače.
- Reklamiranje hrane mora biti usklađeno sa pravilnikom i ne sme sugerisati svojstva prevencije i lečenja bolesti, osim u slučajevima predviđenim posebnim propisima.
Podaci na deklaraciji
Član 5 jasno propisuje da hrana koja se stavlja u promet mora biti označena u skladu sa zahtevima pravilnika, sa informacijama koje su napisane na srpskom jeziku i koje su jasno čitljive. Takođe, član 6 definiše odgovornost subjekata u poslovanju hranom za tačnost i usklađenost informacija koje prate proizvod.
Prezentacija hrane u ugostiteljskim objektima
Prema članu 7, ugostiteljski objekti moraju pružiti informacije o sastojcima hrane koji mogu izazvati alergije ili intolerancije pre nego što se hrana konzumira, dok ostale informacije treba biti dostupne na zahtev potrošača.
Obavezni podaci na deklaraciji hrane
Član 8 navodi ključne informacije koje moraju biti označene na ambalaži hrane, uključujući naziv proizvoda, sastojke, količinu, rok trajanja, zemlju porekla, uputstvo za upotrebu, kao i nutritivne vrednosti.
Za određene vrste hrane, postoji i obavezno navođenje dodatnih podataka, kako je precizirano u članu 9.
Deklaracija i vidljivost informacija
Prema članu 10, podaci o hrani moraju biti lako dostupni i jasno uočljivi na ambalaži, uz upotrebu odgovarajuće veličine fonta, u skladu sa zahtevima definisanim u Prilogu 3. Pravilnika.
U istoj vidnoj oblasti deklaracije treba biti navedeni kako je propisano u članu 11.:
1) naziv hrane;
2) neto količina;
3) stvarni sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.
Ovaj pravilnik je ključno zakonodavno sredstvo koje osigurava pravilno obaveštavanje potrošača o hrani i njenim karakteristikama, s ciljem zaštite zdravlja i sprečavanja obmanjujućih praksi.
IZVOR:Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane
