Vrhovni kasacioni sud u presudi Rev2 1053/22 od 20. aprila 2022. godine razmatrao je pitanje roka za isplatu solidarne pomoći u situaciji kada taj rok nije propisan ni kolektivnim ugovorom ni rešenjem poslodavca.
Sud je zauzeo stav da se solidarna pomoć ne smatra zaradom u smislu Zakona o radu, pa se na rok njene isplate ne može primeniti odredba člana 110. stav 1. Zakona o radu, koja se odnosi na rokove isplate zarade. U tom smislu, sud je ukazao da se na ovakvo potraživanje primenjuju opšta pravila obligacionog prava.
U obrazloženju presude, sud se pozvao na član 105. stav 3. Zakona o radu, kojim je propisano šta se smatra zaradom, kao i na član 120. tačka 1. istog zakona, kojim je predviđena mogućnost da se opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.
Kako je utvrđeno, pravo tužioca na solidarnu pomoć priznato je rešenjem poslodavca, ali ni Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe, ni samim rešenjem nije određen rok za njenu isplatu. Zbog toga sud zaključuje da se ne može primeniti režim Zakona o radu u delu rokova isplate zarade, već dolazi do primene Zakona o obligacionim odnosima.
Sud se pozvao na član 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojem dužnik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu, ukoliko rok za ispunjenje nije određen.
U konkretnom slučaju, tužilac je prvo uputio pismenu opomenu 23. aprila 2019. godine, koja nije sadržala podatak o računu za uplatu, nakon čega je ispravio opomenu 15. maja 2019. godine i odredio rok od pet dana za isplatu. Nakon proteka tog roka, tužena je pala u docnju, pa joj je, saglasno članu 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, dosuđena i zatezna kamata.
Sud je zaključio da u situaciji kada rok za isplatu solidarne pomoći nije određen, docnja nastupa tek po urednom pozivu poverioca na ispunjenje obaveze, a ne po pravilima Zakona o radu koja se odnose na zaradu.
Ova presuda precizira razgraničenje između:
- zarade (kao radnopravnog instituta) i
- solidarne pomoći (kao posebnog socijalnog davanja iz radnog odnosa)
i potvrđuje da se na rok isplate solidarne pomoći primenjuju pravila obligacionog prava kada rok nije izričito određen.
Izvor: Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije, presuda Rev2 1053/22 od 20.04.2022. godine
