Vrhovni kasacioni sud Republike Srbije u presudi Rev2 1774/21 od 31. marta 2022. godine zauzeo je stav da zaposlenom u državnoj upravi ne pripada jubilarna nagrada ukoliko, iako je u radnom odnosu, faktički ne obavlja rad.
Sud je razmatrao slučaj zaposlenog koji je preuzet iz privremenih institucija na Kosovu i Metohiji u Upravu za izvršenje krivičnih sankcija, ali je nakon preuzimanja ostao neraspoređen, jer nije postojalo odgovarajuće radno mesto. Iako je formalno bio u radnom odnosu i primao fiksnu zaradu, nije obavljao poslove, niti mu je obračunavan minuli rad.
U obrazloženju presude sud je naveo da se pravo na jubilarnu nagradu ne može izjednačiti isključivo sa postojanjem radnog odnosa, već je potrebno da zaposleni ima i stvarno ostvarene godine rada u državnom organu u smislu Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.
Kako se navodi u presudi, „nije dovoljno da zaposleni bude u radnom odnosu kod poslodavca, jer bi se u tom slučaju pravo na isplatu jubilarne novčane nagrade vezivalo samo za radni odnos“, već je potrebno i faktičko obavljanje rada.
Sud dalje ističe da „pored radnog odnosa potrebno je da zaposleni i radi, a to ovde nije slučaj jer tužilac ne radi“, te da u situaciji kada zaposleni nije radno angažovan ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu.
Takođe je naglašeno da preuzimanje zaposlenog na osnovu zaključka Vlade ne podrazumeva automatsko ostvarivanje svih prava iz radnog odnosa, već samo onih koja su njime izričito uređena.
Ovom odlukom Vrhovni kasacioni sud je potvrdio raniju praksu da se godine rada za jubilarnu nagradu računaju kao stvarno provedeno vreme u radu u državnom organu, a ne kao period formalnog postojanja radnog odnosa bez radnog angažovanja.
IZVOR: Presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1774/21 od 31. 3. 2022
