Solarne elektrane postavljene na krovovima zgrada širom Evropske unije mogle bi da obezbede čak 40 odsto buduće potrošnje električne energije u scenarijima neto nultih emisija. Ovo je pokazala najnovija studija Zajednički istraživački centar Evropske komisije (JRC), objavljena u časopisu Nature Energy.
Prema analizi, na krovove 271 miliona zgrada u EU moglo bi da se instalira oko 2,3 teravata vršnog kapaciteta (TWp) solarnih panela. Takvi sistemi bi, uz trenutni nivo efikasnosti fotonaponske tehnologije, mogli da proizvedu oko 2.750 teravat-sati (TWh) električne energije godišnje.
Najveći deo potencijala nalazi se u stambenim objektima – oko 1.800 gigavata (GWp), dok na nestambene zgrade otpada približno 500 GWp. Ipak, uprkos velikom potencijalu, trenutno je samo oko 10 odsto krovova u EU opremljeno solarnim panelima.
Studija ukazuje da zgrade učestvuju sa 42 odsto u ukupnoj potrošnji energije i sa 36 odsto u energetskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u EU, što ih čini ključnim segmentom za ostvarenje klimatskih ciljeva.
S obzirom na to da će većina postojećih zgrada ostati u upotrebi i nakon 2050. godine, integracija krovnih solarnih sistema tokom renoviranja predstavlja značajnu priliku za:
- smanjenje emisija,
- troškova energije i
- ubrzanje elektrifikacije, uključujući
- toplotne pumpe i
- punjenje električnih vozila.
Dodatni podsticaj očekuje se kroz obaveze u okviru evropskih propisa o energetskim performansama zgrada, koje predviđaju ubrzanu primenu solarnih sistema u novim i renoviranim objektima.
IZVOR: balkangreenenergynews.com
